Moćan je čovek koji veruje u sebe

Još kao mali roditelji nas uče da je bolje reći istinu nego laž,ma kakva god da je ta istina.Zar prećutana istina nije isto što i laž?Neko bi rekao da nije,dok bi neko rekao da je osoba sa puno tajni lažov.

Situacije u kojima se nađemo dovode nas do razmišljanja da li reći istinu ili slagati.Nekad je bolje reći istinu,a nekada je bolje slagati.Međutim,u svakoj istini ima malo laži i u svakoj laži ima malo istine.Svaka laž ide nekako za nama.Bojimo se da će istina biti otkrivena i pokušavamo pobeći od toga.Bežanjem od istine upadamo u krug laži.Nesvesno izgovaramo laži i tonemo sve dublje.To je ko neki čarobni krug iz kog se jedva može izaći.Ali svaka laž bude pre ili kasnije otkrivena i svaka istina izađe na videlo.Od istine se ne može pobeći,ona je tu pred nama i samo je pitanje vremena kada će isplivati na površinu.Istina često donosi suze i razočarenje.Više bismo voleli živeti u laži bez suza i razočarenja,ali laž nije rešenje.Bežanje od stvarnosti i od istine nije rešenje.I laž i istina bole.Kao i laž i istina može uništiti čovekovu sreću i srušiti najveće snove.Ali posle tih razočarenja i padova,trebamo ustati snažniji nego ranije.Sa druge strane istina može doneti najlepše trenutke radosti i sreće koje ćemo zauvek pamtiti.Ponekad je teško suočiti se sa istinom i umesto toga govorimo svakakve laži koje će nam pomoći da pobegnemo od bolne stvarnosti.Neke laži se izgovaraju da ne bismo povredili osobu koju volimo i do koje nam je stalo,a ponekad i zbog samih sebe jer ne želimo verovati u istinu.Laganjem prijatelja ili neke osobe koju volimo može dovesti do toga da izgubimo tu osobu ili poverenje koja ta osoba ima prema nama.Jednom izgubljeno poverenje teško se vraća.Svaki sledeći put osoba će sumnjati u nas da li lažemo ili govorimo istinu.Iskrenošću se najbolje stiče prijatelj i njegovo poverenje.Za očuvanje neke veze,prijateljstva...najbolje je reci istinu.Čak i naši rodutelji uvek saznaju istinu koliko god lagali.Nekad možda i znaju da lažemo,ali nas puste da vide dokle će to ići.Za svaku laž najbolje je izviniti se i dokazati postupcima i rečima da se laži više neće ponoviti.Danas je veliki broj ljudi koji istinu zaobilaze.Svesno idu u laži,ne znajući da će im to samo loše doneti.Neki čak i znaju,ali i dalje srljaju u laži.Ljudi beže od stvarnosti,a to je loše.Treba prihvatati istinu kakva god da je,loša ili dobra.

Laž nam može pomoći samo u jednom trenutku,ali već u sledećem saznaće se istina.Izgovorenom istinom ne gubimo ništa,možda će malo boleti ali sve će to s vremenom proći.Dok laži mogu napraviti katastrofalni posledice ili trajni ožiljak na srcu i duši.

Sve u životu je prolazno,a život je večna borba.Ta borba odvija se od samog rođenja preko odrstanja i sazrevanja.U tom sazrevanju počinjemo da verujemo u sebe,da spoznajemo sebe,svoje vrednosti i želje kojima težimo.

Velika mana života je što on nije savršen,a nema sigurnog i proverenog puta koji vodi ka savršenom životu.Život je onakav kakvim ga mi napravimo,mi smo ti koji ga stvaramo i dajemo mu smisao.Svako veruje u prijateljstva,neguje ga i ulaže sve u to.Međutim,najveću snagu čoveku daje ljubav pomoću koje može da uradi razne razmne,ali i nerazumne stvari.Tek kada verujemo sebi možemo verovati i drugima.Iza svega lepog što stoji iza čoveka nalazi se vera u ljude,u ljubav,u prijatelje,a najviše vera u sebe.Čovek koji je siguran u sebe,siguran je i u svoju veru svega lepoga i dragog što ga okružuje.Ljudi koji ne veruju sebi,ne mogu verovati ni drugima.Neki ljudi se uvek osećaju krivi i uvek se osećaju loše,ako ne veruju sebi.Na svakom putu desi se i poneko razočarenje koje zna da povredi čoveka.Ali,ako je čovek jak,dosledan sebi i veran svom pogledu,težnji,nepokolebljivo nastavlja dalje bez obzira na poraz.To je vera u samog sebe.U tome se sagledava njegova veličina,njegova vrednost.Ako pronadjemo radost i lepotu života,ako mu damo smisao i ako nadjemo kompromis između idealnog i mogućeg,život nam postaje bolji,bogatiji i zadovoljniji smo.