Moćan je čovek koji veruje u sebe

Sve u životu je prolazno,a život je večna borba.Ta borba odvija se od samog rođenja preko odrstanja i sazrevanja.U tom sazrevanju počinjemo da verujemo u sebe,da spoznajemo sebe,svoje vrednosti i želje kojima težimo.

Velika mana života je što on nije savršen,a nema sigurnog i proverenog puta koji vodi ka savršenom životu.Život je onakav kakvim ga mi napravimo,mi smo ti koji ga stvaramo i dajemo mu smisao.Svako veruje u prijateljstva,neguje ga i ulaže sve u to.Međutim,najveću snagu čoveku daje ljubav pomoću koje može da uradi razne razmne,ali i nerazumne stvari.Tek kada verujemo sebi možemo verovati i drugima.Iza svega lepog što stoji iza čoveka nalazi se vera u ljude,u ljubav,u prijatelje,a najviše vera u sebe.Čovek koji je siguran u sebe,siguran je i u svoju veru svega lepoga i dragog što ga okružuje.Ljudi koji ne veruju sebi,ne mogu verovati ni drugima.Neki ljudi se uvek osećaju krivi i uvek se osećaju loše,ako ne veruju sebi.Na svakom putu desi se i poneko razočarenje koje zna da povredi čoveka.Ali,ako je čovek jak,dosledan sebi i veran svom pogledu,težnji,nepokolebljivo nastavlja dalje bez obzira na poraz.To je vera u samog sebe.U tome se sagledava njegova veličina,njegova vrednost.Ako pronadjemo radost i lepotu života,ako mu damo smisao i ako nadjemo kompromis između idealnog i mogućeg,život nam postaje bolji,bogatiji i zadovoljniji smo.